Плагијати и обраде

Идем на пиво

то волим

тако ћу лакше

да те преболим

писмa пријатељу у туђини 2

05.10.2000.

Бобили,

Није баш почетак мјесеца, но, него, већ, а, али, везници јесу.
Дозволи да се извинем (ево извијам се по соби) но (без осталих везника) изнимно сам расположен, послије социологије (у међувремену сам је положио – посједио сам – дуго сам сједио, но положио сам) положио сам и нормирање, тако да сам све ближе и практичном упису треће. Но доста о политици, мало и о спорту. Јеси ли знала да је Мишел Платини, највећи фудбалер Француске и њених прекоморских територија поријеклом Италијан. Још један прилог тези да Гали и нису неки фудбалери, и поред свјетске и европске титуле, је и податак да је тренутни француски ногометаш број 1 Алжирац.
Након прочитаног претходног дијела текста уочио сам грешкицу, која тебе будући читаоче, може довести у заблуду. Вјероватно се будући читаоче, питаш, на коју (од многих – неко ће злурадо примјетити, добро свјестан сам да са двицом код Козомаре, не могу бити ни писменији) грешкицу сам мислио. Дакле ред 7. послије ријечи Платини, те зареза иза исте, слиједи та ријеч, из које би се могло закључити да је дотични некаква громада, грдосија чак, узимајући у обзир каквих примјерака има у фудбалској популацији Француске и њених прекоморских територија. Исправка би се састојала у томе да иза Платини слиједи формулација, најбољи, те иза фудбалер, свих времена.
Вјерујем да ће ти обиље информација, евентуално помоћи у испуњавању укрштеница, игрању шаха, или чак модерном пентатлону.

Напомена будућем читаоцу

Не бих хтио да се изведе погрешан закључак да ја имам нешто против „свих“ Гала, забога не. Рецимо Астерикс и Обеликс су ми симпатични чак. Што се тиче освајачких галских подухвата. Рецимо да се залажем за повратак „илирских провинција“ матици Француској.

Други дио фељтона „Кога све не волим у европи и свијету“ у неком од наредних писама.
Поводом тога користим прилику да те поздравим традиционалним англосаксонским поздравом GOD SHAVE THE QUEEN!

Кад смо код кориштења прилика, користим прилику да замолим те да поздравиш све Гале и Англо-саксонце, као и Саксонце (мислим нa грађане њемачке савезне државе Саксоније) у Грацу, наравно оне које знаш. Моjне се упознавати само да би их поздравила. Поздрави ми и Бениту Фереро. (заузврат ћу првом прилиом у твоје име поздравити Волфганга)

Имаш среће, како сам много јако расположен, овдје завршавам писмо.

писмa пријатељу у туђини 1

29/30. 02. љета господњег 2000.



Бобили АХОЈ

Рустикални елементи (ма шта значила прва ријеч) поднебља у коме сам одрастао, утицали су у знатној мјери на развој личности у мене и у мени, толико да се тај утицај јасно види, илити може примјетитит (задње т није релевантно, па ипак га помињемо) и у томе што ти се нисам јавио, па чак ни да ти пожелим сретан пут. Ако опрашташ (овде сад ти као кажеш опраштам или пак у реду је ГОРЕНЕ положио си) ја ћу да искористим прилику што сам сам на табуреу (што ће рећи тренутно сам једини на истом) па ћу да се извинем, а одмах затим и извиним! Као некакав начин да се искупим, помислио сам да би некакво писамце помогло, стога (вјероватно већ знаш да није пласта, но ето) и пишем ове редове (будући читаоче нека ти је високе представник на помоћи). Сад, дуга је прича, због ради чега се нисам јавио, но у кратким цртама разлог слиједи. Наиме, водокотлић ми је побјегао, кад сам га извео у уобичајену јутарњу шетњу, оно да обави физиолошке и друге потребе (знаш оно или то „престани Јерг, није госпођина нога оно што ти мислиш да јесте“). Потрага за дотичним је трајала читаву седмицу. Стоку смо нашли, а како другачије него у друштву примјерка кога је често видио у комшинициној ногуви, у прекрасном крајолику шума на Старчевици. Кретен ми прирастао срцу, а има и практичних разлога што ми је драг. Наиме, зид изнад тоалет шоље (у коју више не гледам, јер су ми објаснили да то није та шоља у коју се иначе гледа) ми је некако празна без Јерга.
Добро, није баш најбоље смишљен разлог, али нисам могао рећи да ми је побјегао папагај, кад папигу немам, дочим водокотлић имам. Уосталом ко још папигу води у шетњу. Заправо сам био заузет састанцима извршног одбора Странке Симпатизера Странке на Власти, због предстојећих општинских избора. Као што се из имена и презимена странке види, ми не губимо изборе, а у предизборну кампању идемо са слоганом „Карлосе врати се, све ти је опроштено“. Наравно мисли се на високог представника у заслуженој мировини, Вестендорпа.
Да се манемо спорта, видјела си да се не можемо ни на два сата (ма чији они били тхе кид) да са нађемо, а и кад се то деси, само првих седам минута и шеснаест секунди је све у духу да кажем идиле (нисам нашао погоднију ријеч). Тако, да нема потребе да се бринеш да ће Мила сама тражити опушке Врбасом не би ли (тхе кид) открила место окупљања крда које је средином 90-их било познато као IV 1, односно хтио сам рећи да вјероватно ништа нећемо организовати, бар док ти не дођеш, па можете заједно тражити крдо.
Поздравио бих и твоје халфице, поручи им да имају махање из и са Старчевице. У првом случају из Мјесне заједнице, а у другом са истоименог брда. Ово чисто да не буде забуне са оним „из“ и „са“.
Бобили, чим фотке угледају свјетло дана, потрудићу се да ти пребацим коју. Надам се да си успјела погледати касету са журке, била би велика штета ако ниси, јер Хичкок је мало дете према оном шта је на касети.

Боби, кулирај, хамплај, и помало учи... будем ли наставио овако причати о високом нам представнику, требаће ми неко са дипломом коју хахари са запада признају, наравно ако прије тога Аустрију не ишутају из ЕУ.

П.С. Поздрави ми селектора Осима.

П.С.С. Мислим да сам ти у неком од претходних писама објаснио значење термина „хамплање“ но укратко – то би био виши степен стања свијести од кулирања.


пуно топлих поздрава из највеће Мјесне заједнице у Српској.

А то би, као што знају сви, који су код професорице Плавшић учили географију, била МЗ Старчевица (радим на томе да добијемо статус Општине - Врбања, Ада, Понир, те неколико брда приде, изразили су подршку овој иницијативи, те изразили жељу да да приступе истој).


Tвој друг Горен

Б Л Е Ј А Њ Е
2008.

Сједим, као и готово сваког дана послије посла, у башти једног од мојих омиљених кафића, не радим ништа, и осјећам се добро. Стандардно, друштво у блејању ми прави Дарио. Дарио је мој школски друг из гимназије, и мој комшија. Мој пријатељ! Нас двојица смо, рецимо константа у том блејању, а често, друштво нам праве и други, што чланови наше екипе, што људи изван тог круга! Најчешће, по дану, и блејимо у Даунтауну, згодној кафаници, чија башта гледа према парфимерији, бутику женских крпица, и продавници женских ципела, тако да је то идеално мјесто, од прољећа, када се разбије акваријум, и рибице почну да пливају улицама нашег града. Блејимо ми и на другим мјестима, али смо ипак најчешће ту. Блејимо уз кафу, он продужену без ичега, ја продужену са шлагом. Наравно, и уз по чашу чесмоваче. Кафу пијем са шлагом, јер онда и није много битно каква је кафа, шлаг све ублажи. Шта да кажем, и нисам неки кафопија, оно, кратка до врха шоље, и није мој филм, а и више сам за пиво. А чесмовача је ту јер кафа без чесмоваче, и није кафа. Вечерња варијанта блејања се најчешће одвија у Еспањолу, односно у Барселони, али ја ту кафану из миља називам Еспањолом. Био сам, некада, велики фан Барселоне, прије свега због Борчевих боја на њиховим дресовима, али се о том симпатисању сада може говорити само у плусквамперфекту! Тада блејимо уз пиво. Нектар, наравно! Остала пива се пију, Нектар се воли. Разлог зашто блејимо у Еспањолу је жива свирка коју организују четвртком, петком и суботом. Репертоар и није 100 % по мом избору, па није ни 50%, избацио бих, прије свега ове Далмоше, типа Бађони и слично, али је ипак довољно добар, да ми то што ми се не допада не квари гушт. Дуго већ, до Еспањола, рецимо, нисам имао прилике да чујем Кербер. „Миришу априлске ноћи, на твоја недра неверна... Светлана“. Еспањол, окружен зидовима пословне зграде, има, и тај неки приморски шмек - бар ја тако мислим, што га издваја од милион других кафаница у граду. Има овај град и других, згодних мјеста за блејање. Рецимо Рок, петком у вече, када организују свирке, од клинаца који тек почињу да се баве тим хобијем, до матораца којима је то начин да побјегну од „свијета одраслих“. Затим је Кастра, мада ће та кафана увијек за мене остати Аква, љети, викендом по дану, пун погодак. Прегршт цурица са стране, са својим слатким нагласцима, које живе што у студентском, што по гајбама у Борику, чине незаобилазни детаљ у тим нашим блејањима у Акви.

Заправо, није толико ни битно гдје блејимо, битно је да блејимо.

„Ја сам блејања краљ, и не досађујем се“...

-

воли стоку, волећеш и себе

расти како треба, учили ме неће
онај ко не воли, живину и цвеће

развит` се у личност, комплетну и здраву
може само онај, ко воли и краву

ко не воли стоку, како може људе
те, не може личност, комплетна да буде

------------

Српска је Србија ван себе.

Циклус "Плагијати и обраде".